Objedinjena procedura se vodi elektronski, kroz CEOP, i investitor je ne mora voditi sam. Zahtevi se podnose preko ovlašćenog lica, uz punomoćje, i to je uobičajen način rada — jer se većina zahteva ne odbacuje zbog suštine nego zbog forme: nedostaje prilog, potpis nije odgovarajući, klasifikacioni broj ne odgovara stvarnoj nameni ili delovi projekta nisu međusobno usklađeni.

Ova strana opisuje uslugu vođenja postupka. Ako tražite objašnjenje samog postupka — koje korake ima, šta se u kom koraku prilaže i koji su zakonski rokovi — to stoji na strani građevinska dozvola i u tekstu šest koraka do građevinske dozvole.

Kako to izgleda u praksi

Investitor daje punomoćje, dostavlja dokaz o pravu svojine odnosno drugom odgovarajućem pravu na zemljištu i podatke o firmi. Sve ostalo ide preko nas: priprema i podnošenje zahteva, komunikacija sa nadležnim organom i sa imaocima javnih ovlašćenja, praćenje rokova i preuzimanje akata iz elektronskog dosijea predmeta. Investitor dobija obaveštenje posle svakog koraka, sa aktom i sa onim što iz njega sledi.

Šta preuzimamo

• Zahtev za lokacijske uslove — sa idejnim rešenjem i geodetskom podlogom, formatiranim onako kako sistem traži.
• Pribavljanje uslova imalaca javnih ovlašćenja — voda, kanalizacija, elektrodistribucija, gas, telekomunikacije, putevi, zaštita od požara, zaštita životne sredine i zaštita kulturnih dobara, gde je primenljivo. To je i jedini deo postupka koji se ne može ubrzati, o čemu više u tekstu o priključcima na infrastrukturu.
• Urbanistički projekat kada ga plan zahteva, sa javnom prezentacijom i potvrdom — postupak i rokovi opisani su ovde.
• Podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu — sa projektom za građevinsku dozvolu, izvodom iz projekta, izveštajem tehničke kontrole i propisanim izjavama.
• Provera obračuna doprinosa — doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta pojavljuje se u samom rešenju; obračun se proverava po zoni, nameni i koeficijentima, kao i osnovi za umanjenje.
• Prijava radova — poslednji korak pre početka gradnje, sa predbeležbom objekta u izgradnji. Detaljno u tekstu o prijavi radova.
• Izmene tokom gradnje — kada se odstupi od izdate dozvole, postupak izmene rešenja vodi se istim putem.
• Završetak — zahtev za upotrebnu dozvolu i upis objekta u katastar.

Zbog čega se zahtevi najčešće odbacuju

Retko zbog toga što se ne sme graditi. Najčešći razlozi su tehnički:

• projekat nije usklađen sa izdatim lokacijskim uslovima — promenjen je gabarit, spratnost ili namena dela objekta;
• nedostaje neka od saglasnosti ili je pribavljena na raniju verziju projekta;
• klasifikacioni broj i kategorija objekta ne odgovaraju stvarnoj nameni i strukturi, pa je i sastav dokumentacije pogrešan;
• delovi projekta nisu međusobno usklađeni — arhitektura, konstrukcija i instalacije daju različite podatke;
• dokaz o pravu na zemljištu ne pokriva ceo obuhvat zahvata, ili nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi na delu parcele.

Kada je zahtev odbačen iz formalnih razloga, propis predviđa kratak rok u kome se može podneti usaglašen zahtev bez ponovnog plaćanja naknade. Taj rok se u praksi lako propusti, jer se rešenje o odbacivanju dostavlja elektronski i niko ne zove telefonom.

Šta ovo nije

Vođenje postupka ne skraćuje zakonske rokove i ne utiče na odluku nadležnog organa. Rokovi su propisani i isti za sve. Ono što se dobija je druga stvar — da se rok ne gubi na ispravkama, da svaki naredni zahtev bude potpun iz prvog puta i da postupak ne stoji dok neko čeka da mu neko drugi kaže šta je sledeće.

Preuzimamo i tuđu dokumentaciju

Postupak se može voditi i nad projektom koji je izradio drugi biro. U tom slučaju se prvo radi pregled dokumentacije — kompletnost, usklađenost sa lokacijskim uslovima i međusobna usklađenost delova — i tek posle toga se preuzima obaveza roka. Odgovornost za projektantska rešenja ostaje kod autora projekta, a mi odgovaramo za vođenje postupka.

Kome je namenjeno

• Investitorima koji nemaju inženjersku službu i ne žele da vode upravni postupak.
• Građevinskim kompanijama koje vode više predmeta istovremeno i traže da svaki bude potpun iz prvog puta.
• Investitorima iz inostranstva koji ne mogu lično da izlaze na šaltere i kojima je elektronski dosije jedini praktičan način praćenja predmeta.

Česta pitanja

Mogu li sam da podnesem zahtev kroz CEOP?

Zahteve u objedinjenoj proceduri podnosi ovlašćeno lice preko elektronskog šaltera, na osnovu punomoćja investitora. Investitor uvek ostaje stranka u postupku i vidi ceo predmet, ali sam čin podnošenja i komunikacija sa organom idu preko punomoćnika.

Da li vodite postupak i ako projekat nije vaš?

Da, uz prethodni pregled dokumentacije. Pregled pokaže šta nedostaje i šta treba uskladiti pre podnošenja — bez toga se rok ne može preuzeti, jer se odgovara za tuđ rad.

Koliko traje ceo postupak?

Zbir zakonskih rokova po koracima jeste poznat, ali stvarno trajanje određuju dve stavke koje nisu u rokovima: koliko traje pribavljanje uslova imalaca javnih ovlašćenja i koliko puta se zahtev vraća na dopunu. Pojedinačni rokovi po koracima navedeni su u tekstu o šest koraka do građevinske dozvole.

Šta ako je zahtev već odbačen?

Prvo se čita obrazloženje rešenja o odbacivanju, jer ono tačno navodi razlog. Ako je razlog formalne prirode, propis predviđa kratak rok za podnošenje usaglašenog zahteva bez ponovnog plaćanja naknade — pa je prvo pitanje uvek koliko je vremena ostalo.

Vodite li postupak van Pomoravlja?

Da, na teritoriji cele Srbije. Postupak je elektronski i vodi se pred nadležnim organom jedinice lokalne samouprave bez obzira na sedište punomoćnika.